Sve je počelo sasvim slučajno a onda je postao poznat, čuveni Čiča sa “Jagodinskog piva” nije izmišljen lik. Sledi priča o jednom poznatom veseljaku, ali i ratniku.
Bekrija sa “Jagodinskog piva” nije izmišljen lik, niti delo nekog ilustratora, njegov nadimak je Loša. On je postojao, deo je Jagodinske istorije ali i seoskih tračeva jer je bio poznati pivopija. U javnosti je poznat kao Čiča, decenijama krasi nalepnicu flaše čuvenog “Jagodinskog piva”.
Lice nasmejanog brke koji nazdravlja svim ljubiteljima piva naširoko je poznato, od Triglava do Vardara. Čiča sa “Jagodinskog piva” ima svoju neverovatnu životnu priču koja je poznata malom broju ljudi.
Miroslav Mitrović, rođen 1892.godine iz sela Dragova, borio se u Prvom svetskom ratu. Međutim, nizom loših okolnosti, Miroslavu su morali amputirati obe noge. Kako je voleo život i radovao se svakom danu, odlučuje da mu gubitak ne određuje život. Nastavio je da radi, njegova volja za životom je bila neuništiva! Kako je voleo da pije pivo, često je dolazio u čuvenoj “Šarenoj kafani”, upregao bi konja, došao u Jagodinu da osveži svoju dušu i popije koje pivo.
Miroslava su svi znali, u međuvremenu se sprijateljio sa radnicima pivnice, pitali su da li ga mogu fotografisati, naravno da je pristao. Sutradan se pojavio doteran, sav sređen, tako je nastala čuvena fotografija koja se nalazi i danas na svim flašama “Jagodinskog piva”.
U selu se brzo proširile glasine da je Miroslav bio uslikan. Postao je poznat meštanima jer je krasio nalepnicu omiljenog piva, svi su bili oduševljeni tom idejom. Popularnost mu je donela brojne benefite, mogao je popiti besplatno pivo u bilo kojoj kafani gde se točilo čuveno Jagodinsko pivo, što je naravno iskoristio. Inspirativno je što nikada nije odustao od života uprkos nesreći koja ga je snašla. Imao je običaj da puzi kako bi obrađivao zemlju, nikada nije želeo da odustane od poljoprivrede, tek kasnije je dobio proteze a tokom života bavio se i pčelarstvom. Imao je tešku sudbinu koju je pretvorio u nešto pozitivno, nikada nije odustao od sebe samoga. Poznati pivopija je često govorio kako je gubitak nogu njegovo odlikovanje. Godina Lošine smrti je 1961. ali on i dalje živi. Njegov lik je zaštićen u međunarodnoj instituciji za zaštitu intelektualne svojine u Ženevi. „Jagodinska pivara“ spada u red prvih fabrika srpske industrije, osnovana je daleke 1852. godine i otpočela proizvodnju sa petnaestak radnika. Od prošle godine pivara je privatizovana i u vlasništvu Valjevske pivare.
Miroslav će živeti večno jer bez Čiče nema priče. Živeli!