Ministar spoljnih poslova otvorio Fabriku stakla

Fabrika stakla u Jagodini podignuta je na reci Belici ispod Crnog vrha na terenu izmedu današnjih sela Belice i Miševića. Bila je, praktično, prva fabrika u Srbiji, čime se otvara proces spore i dugotrajne industrijalizacije, skopčan sa mnogim teškoćama domaceg i stranog porekla. Neposredne pripreme za otvaranje fabrike počele su 1843. godine, molbom Avrama Petronijevića, tadašnjeg ministra spoljnih poslova, koju upućuje Sovjetu “tražeći isključivo pravo za podizanje staklare”. Molba je sadržala i neke karakteristične detalje kojim bi trebalo da država pruži podsticaj i beneficije koji bi ovu industriju pomogli kao primer za nove poduhvate. Petronijević traži “isključivo pravo na 14 godina da niko drugi staklaru ne može podići u zemlji.” Dalje traži besplatnu seču i korišcenje drveta za vatru i pepeo na Crnom vrhu kao i eksploataciju potrebnog kamena za zidanje furuna i fabrikaciju stakla.

Avram je dobio odmah traženu koncesiju, a posle tri godine, u jesen 1846. staklara je proradila.

Jagodinska Vander pivara

Godina stvarnog prestanka rada Staklare 1852. bila je istovremeno godina početka rada druge fabrike – Pivare. Fabriku je osnovao Nemac Vanderer (Vancer) 1852. godine, ali ju je brzo otkupio Jovan Kosovljanin, stočarski trgovac poreklom sa Kosova. U jednom napisu u fabrici stoji da je osnivač Kosovljanin. Vanderer se pominje kao prvi stručnjak za izradu piva, a to znači da ga je Kosovljanin posle otkupljivanja fabrike, kao neophodnog stručnjaka, zadržao na radu. Podignuta je u neposrednoj blizini varoši na carigradskom drumu. Sastojala se od nekoliko prizemnih zgrada, a neke od njih bile su poluotvorene. Među važnim uslovima za podizanje pivare bila je bunarska voda odličnog kvaliteta. Vadena je pomoću konja i dolapa što svedoci o vrlo primitivnoj tehnici. Pivara je mala po kapacitetu, a zapošljavala je 10-15 radnika. Od stručnjaka za kuvanje piva još se pominje majstor Nemac Stajniger. Ostali, nekvalifikovani radnici bili su iz Jagodine i okoline.

Avioni “UTVA”, zamalo da se prave u Jagodini /UTVA – želja jagodinska/

Fabrika letelica “Utva” A.D. u Zemunu podignuta je kapitalom jagodinske Bankarske porodice Taušanović. Prema prvobitnom planu, fabrika je trebalo da se podigne u Jagodini, uz podršku Vlade Milana Stojadionovića. Sastavni deo projekta bio je i manji aerodrom, kraj Ribarskog puta koji je inače otvoren, uz prisustvo generala avijacije Dušana Simovića, ali se od fabrike na ovoj lokaciji odustalo. zbog ratne pretnje koja se nadvila nad Evropom.

Industrija kablova “FKS” Jagodina

FKS je najveći srpski proizvodač kablova, kablovskog pribora, konektora, kablovskih setova i priključaka.

Proizvodi sa imenom ove firme našli su primenu u preko 80 zemalja sveta. U proizvodnom lancu FKS-a svi tehnološki procesi, od prerade ulaznih sirovina do izrade finalnih proizvoda, povezani su u jedinstvenu produkcionu celinu. Kontinuirana investiciona ulaganja u proširenje, rekonstrukciju i modernizaciju postrojenja pružaju široke mogućnosti za razvoj i osvajanje novih proizvoda, odnosno promenu ili proširenje proizvodnog programa. Mnoga tehnološka rešenja FKS-a, koja su istovremeno bila i najsavremenija ostvarenja u kablovskoj tehnologiji, po prvi put su primenjena u našoj zemlji. Tako je bilo 1957. godine, sa podmorskim kablovima, odnosno elektrifikacijom jadranskih ostrva, 1963. godine sa prvim domaćim koaksijalnim kablom, 1971. godine sa energetskim kablovima izolovanim umreženim polietilenom itd., a danas je to: vertikalna linija za proizvodnju visokonaponskih kablova izolovanih umreženim polietilenom i teških rudarskih kablova, zatim tehnologija radijacionog ozračivanja izolovanih provodnika, proizvodnja kablova sa nemetalnim provodnikom optičkih kablova, termoskupljajuci kablovski pribor kao i proizvodnja široke klase radiofrekventnih mikrokablova, seizmičkih kablova i mikrokablova za specijalne namene. U proizvodnji konektora, odnosno elektromehaničkih proizvoda, primenjena je najsavremenija tehnologija mehaničke obrade, automatska galvanizacija itd. Sve faze proizvodnje u FKS-u baziraju se na najsavremenijem mašinskom parku. FKS poseduje savremeni elektronski računski centar sa terminalskom mrežom kojom su povezane terminalske jedinice na svim lokacijama FKS-a. Permanentnim praćenjem i obradom podataka iz oblasti tehnickih, komercijalnih i ekonomskih poslova, obradom iz oblasti matematčko-tehnickih zadataka za potrebe razvojnih i drugih tehničkih poslova, elektronska obrada podataka je primenjena u svim oblastima rada. Kontrola kvaliteta je sastavni deo proizvodnog procesa. Rutinska ispitivanja vrše se na svakom proizvodu u toku i posle njegove izrade, a tipska ispitivanja vrše se u laboratorijama Instituta FKS. Permanentnom kontrolom ulaznih repromaterijala i dugogodišnjom poslovnom saradnjom sa svojim dobavljacima, FKS obezbeđuje visok nivo kvaliteta ulaznih materijala i sirovina, a odabiranjem takvih koji ce dati najbolje rezultate u finalnom proizvodu, omogućeno je optimalno korišcenje raspoloživih kapaciteta. Primena novih tehnologija i osvajanje novih proizvoda praćeno je investiranjem u nova ispitna postrojenja, tako da FKS danas raspolaže najmodernijim ispitim stanicama i laboratorijama, što omogućuje jedinstven kvalitet finalnih proizvoda.

Jagodinska Štedionica

Jagodinska štedionica je osnovana 1884. udruživanjem 6000 dinara građana Jagodine. Na prvoj sednici za predsednika Odbora je izbran Mihajlo Kosovljanin, a podeljeno je 1000 akcija. Kasnije je formirana Jagodinska banka i drugi novcani zavodi.
Danas u Jagodini uspešno radi više banaka: Banca Intesa, Komercijalna, Agrobanka, EFG Euro bank, Alco banka, Meridian banka, Vojvodanska banka, Čačanska banka, … i sve one nude povoljne kredite.