Koča Anđelković vođa srpskih dobrovoljaca u Austrijsko-turskom ratu rođen je oko 1755. godine u moravskom selu Panjevcu danas nazvanim Kočino Selo. Koča je bio trgovac stokom, imućan čovek i često je zbog trgovine prelazio iz Beogradskog pašaluka u Austriju.
Pola godine pre izbijanja rata pobegao je sa porodicom u Kovin na Dunavu. U Austriji su se u to vreme stvarali srpski dobrovoljni odredi, frajkori pod komandom majora Mihaljevića. Ne zna se tačno kada se uključio u frajkor majora Miihaljevića, ali je sigurno učestvovao u pokušajima zauzimanja Beograda pre početka rata sa Turcima 1788.
Njegovo četovanje je počelo prokupljanjem dobrovoljaca za borbu protiv Turaka. Kada je skupio četrdesetak ljudi, 11. februara je napao Požarevac, iz koga su uplašeni Turci pobegli u Niš. Zatim je proterao Turke iz Palanke, Batočina i Bagrdana. Pošto se udružio sa jagodinskim protom Jovanom Milovićem rasturao je carski proglas u Jagodini, Kragujevcu i Smederevu i pozivao je narod da podignu ustanak.
Njegov odred ubrzo se proširio na 500 boraca sa kojima je napao Kragujevac, spalio u njemu mnogo turskih kuća i pobio dosta Turaka. Međutim, dublje u Srbiju nije mogao prodirati jer je oskudevao u municiji a nadzirao je i blokirao put od Beograda ka Nišu, hvatao je turske kurire i sprečavao dovoz hrane i ratnih potreba u Beograd.
Kako se narod u Šumadiji i istočnoj Srbiji dizao protiv Turaka, Kočin odred se povećao na 1000 boraca sa kojim je on odbijao pokušaje Turaka da se iz Beograda probiju u unutrašnjost, kao i one sa juga od Niša i Ćuprije koji su pokušavali da dođu u pomoć Beogradu. Njegov odred se sve više povećavao i imao je sve više pristalica.
Za uspešno ratovanje i potpuno prekidanje veze između Niša i Beograda, austrijski car Josif II dodelio je Koči čin kapetana i odlikovao ga zlatnom medaljom za hrabrost. Posle šest meseci borbi sa Turcima, nakon izostajanja pomoći austrijske komande morao se povući u Banat. Tada je ušao u sastav srpsko-banatskog frajkora i kao komandir čete nastavio ratovanje, gde je u sukobu kod Brzaske 7. septembra 1788. godine zarobljen od Turaka. Odveden je u Tekiju i tamo je strašno mučen i na kraju nabijen na kolac. Izdahnuo je u mukama sa svojih trideset saboraca.
Po njegovom imenu narod je ovaj kraj i čitav taj rat nazvao Kočina krajina, jer je narod sa oduševljenje prilazio Koči. U srpskom narodu je ostalo sećanje na kapetana Koču i njegovo ratovanje koje su i narod i istorija nazvali Kočina krajina. U znak sećanja njegovo rodno mesto Panjevac kod Jagodine je tridesetih godina dvadesetog veka promenilo naziv u Kočino Selo.